Гуч-боца са Бихнеровим левком.

Бихнеров левак је део лабораторијског прибора који се користи код вакуум-филтрације.[1][2][3][4] Углавном се производи од порцелана, а у мањој мери и од стакла и пластике. На врху косог дела налази се цилиндар са перфорисаним дном. Хиршов левак има сличан изглед, с тим што се зидови цилиндричног дела шире на споља. Овакав левак се користи за филтрацију мањих количина. Бихнеров левак је добио назив по индустријском хемичару Ернсту Бихнеру.

Начин употребе

Бихнеров левак се обично користи у комбинацији са гуч-боцом, са којом се повезује гуменим прстеном. Гуч-боца се даље прикључује на вакуум-пумпу, која производи вакуум потребан за ефикасну филтрацију. Материјал за филтрацију (обично филтер-хартија), поставља се на дно Бихнеровог левка и овлажи, како би налегао на дно и тиме спречио цурење материјала који се филтрира. Течност која се филтрира се сипа у левак и пролази кроз филтер-хартију под утицајем вакуума који се добија из вакуум-пумпе, одвајајући се од чврсте фазе.

Предност овакве филтрације је брзина у односу на класичну филтрацију под утицајем гравитације. Приликом филтрације је битно пазити да течност која пролази кроз левак не препуни суд у којем се скупља, да не би доспела у вакуум-пумпу. Ово је нарочито важно ако се ваккум производи помоћу водене вакуум-пумпе, јер би дошло до испуштања опасних материја у водене токове. Ове опасности се могу смањити употребом додатног суда (испиралице) који се поставља између гуч-боце и извора вакуума.

Примена

Бихнеров левак се користи приликом одвајања кристализованих супстанци од растварача. Вакуум додатно доприноси брзом сушењу кристала. Наравно, по завршеној вакуум-филтрацији, потребно је удаљити преосталу количину растварача (обично у сушници).

Види још

Референце

  1. ^ Jensen, William B. (септембар 2006). „The Origins of the Hirsch and Büchner Vacuum Filtration Funnels” (PDF). Journal of Chemical Education. 83 (9): 1283. doi:10.1021/ed083p1283.  (језик: енглески)
  2. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
  3. ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  4. ^ R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.

Спољашње везе